As kragujevačkog super ligaša Miloš Barudžić (24) je po mnogo čemu svojstven. Prepoznatljiv na parketu, jedan od motora ekipe, a ono što ga čini posebnim je činjenica da je u jeku surove, profesionalne karijere završio fakultet i od skora je uplovio u preduzetničke vode. Potiče iz rukometne porodice i za početak se nameće pitanje da li je rukomet bio logičan sled:
Rukomet jeste porodična tradicija ali nije bio nametnut od starta, ljubav se rodila na prvom treningu koji je usledio nakon treniranja fudbala i nekih sportova na koje sam išao vrlo kratko. Rukomet treniram od svoje šeste godine pa sam imao prilike da se u jednom periodu uporedo bavim i plivanjem.
Kao mlad si se odvojio od porodice i otisnuo u rukometnu pečalbu. Koliko je to bila teška odluka u tom trenutku?
Rukomet mi je uvek pravio neki put, taj put mi nikada nije teško padao. Kada su se donosile odluke oko rukometa uvek sam išao srcem i zbog toga se nikada nisam kajao, kao što mi ni taj boravak van kuće nije padao teško.
U isto vreme si studirao, završio fakultet sporta, a od nedavno se baviš i privatnim poslom. Kako si našao balans u svemu tome i da li nešto trpi?
Sve je to išlo svojim tokom, naučen sam da je važno da se ne gubi vreme. Odluke sam tako i donosio, trudio sam se da koristim prilike koje mi se pružaju, da vreme van treninga koristim maksimalno. Kada bih rekao da sam sve uspevao da postižem, a da pritom ništa ne trpi, slagao bih. Samo bavljenje sportom je veliko odricanje i to znači propuštanje nekih dešavanja, a povezivanje toga sa fakultetom, a sada i sa privatnim poslom, sigurno da nešto mora da trpi, koliko god se mi trudili. Moram da naglasim da je podrška porodice i ljudi kojima sam okružen umnogome pomogla da istrajem u svemu.
Pravi si primer kako se dobrom organizacijom može postići svaki cilj. Odnosom na terenu si postao idol mladim rukometašima. Koliko ti znači činjenica da se deca pozitivno identifikuju sa tobom?
Sigurno da je to velika stvar i srećan sam zbog toga, ali ujedno i velika odgovornost da ne razočaram ili na bilo koji način dam loš primer toj deci.
Kako vidiš sebe po završetku profesionalnog bavljenja rukometom?
Mlad sam, ne razmišljam puno o tome. Ali sa druge strane počeo sam nešto van rukometa i nadam se da će mi to dati stabilnost i potporu kada budem završio rukometnu karijeru, zaključio je Miloš Barudžić.